Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Blue Moon- 4,32

12 nov

Predstavom „Blue Moon“ Satiričnog kazališta Kerempuh iz Zagreba, završen je takmičarski program 24. Jugoslovenskog pozorišnog festivala. Puno smeha za kraj pozorišnog nadmetanja i relaksacija od našeg „dobrovoljnog držanja glave u festivalskoj centrifugi“ kako je to stanje duhovito formulisao novinar Zoran Jeremić u festivalskom Biltenu.

„Karakašev slojevit, humorističan i autentičan tekst presjek je predratnog stanja promatranog iz vizure Čarlija, propalog studenta i rockabillyja koji u gradskom životu, glazbi i hedonizmu traži bijeg iz surove ličke provincije i zamršenih odnosa s ocem i djedom“, najavio je „Kerempuh“ ukratko radnju komada uz koji se smejemo mladalačkim greškama, propuštenim prilikama i prošlosti svih nas koja je mogla biti mnogo bolja.

-Potreba svih nas da radimo na ovome su i dalje traume koje vučemo i koje ćemo ceo život vući i ta ratna katastrofa koja nam se dogodila obeležila nas je i naše živote. Baveći se time želimo da shvatimo kako se to desilo, šta se desilo zapravo, da pronađemo uzroke, da se setimo da li smo to mogli predosetiti, da li smo znali da će se to destiti. Uglavnom, mislim da je sve ovo deo posttraumatskog sindroma. Ovaj roman me privukao i zbog toga što kroz jedan klub „Blue moon“ i jedno veče u tom klubu prolazi cela novija istorija zemlje. Imamo jednu harmonuku preko koje prelazi istorija šest zemalja, razne ideologije: ustaška, partizanska, rokabili...Nekako je kroz jednu harmoniku puno toga ispričano. Damir je u tome jako vešt da puno kaže sa malo riječi, kaže reditelj Boris Liješević.



Koliko je pisac Damir Karakaš posvećen poslu dokazuje činjenica da je našao vremena da dođe na festival u Užice i bude sa svojim saradnicima.

- Kada radim dramski tekst smatram da ne sme biti milosti ni za koga. Verovatno sam jedini pisac na području bivše Jugoslavije koji se ne sme vratiti u svoj rodni kraj. To je na neki način u redu, jer po meni, prirodna pozicija pisca je da bude u nesporazumu sa okolinom. Što se tiče romana – najpre je postojalo vreme kada smo se delili po tome ko je panker, ko je roker, rokabili. Onda smo počeli da se delimo i po tome ko je koje vere, koje krvne grupe... hteo sam da ovaj tekst radi samo Boris i čekao sam ga pet godina, kaže pisac Damir Karakaš.

Komad su izneli: Rakan Rushaidat, Filip Detelić, Tomo Ricov, Mirela Videk Hranjec, JerkoMarčić, BrankaTrlin, Vilim Matula, Marko Markovičić.

-Knjigu sam kupio na štandu na moru, par godina pre nego što su mi se javili Boris i Karakaš. Pomislio sam da je fenomenalna i da bi po njoj trebalo uraditi film. Prepoznao sam se u tome, ne zato što sam ja bio rokabili – moja starija sestra jeste, a ja sam bio panker. Prošao sam, naravno kroz devedesete i šokove u kojima mi se mladost izvrnula i stvari postale čudne preko noći. Proces rada na predstavi je bio pravo zadovoljstvo, bilo je srčano, prava potraga za čistoćom, kaže glumac Rakan Rushaidat.



- Meni je zapala ta zlokobna uloga, mislim na Sotonu. On je i Đed, koji je svedočio svemu što se desilo, a kako kažu „Svi smo bili ustaše“. On zapravo sebi presuđuje pre početka ovog rata.Tu dolazimo do toga da smo sada u Užicu, Užičkoj republici i znamo da Srbi imaju dva antifašizma – četnički i partizanski, a mi od devedesetih imamo te užasne mitove, viruse. Kod nas je krenula relativizacija, zatim izjednačavanje ustaštva i partizana, zatim otvoreno favorizovanje NDH i ustaštva, da bi na kraju otkrili da je antifašizam floskula i katastrofa. Ipak, sada je problem to što ste vi četnike uspeli da prebacite na pobedničku stranu, pa kako i mi da ustaše tamo prebacimo? Taman smo svi preboleli malo tu bolest, a ona je krenula da se širi po Evropi. Ako ništa nisi završio, ni u čemu nisi dobar, ništa ne znaš, pa ti si – domoljub. Domoljubi raskidaše domovinu, kaže glumac Vilim Matula.

-Slučajno sam baš ta generacija. Zagreb iz tog vremena, sredine osamdesetih mi je jako poznat. On je tada bio otvoren grad, koji je primao sve, ništa nije bilo neobično, niko se nikom nije čudio. Bojim se da danas nismo takvi, kaže glumica Branka Trlin.

-Slušam i ne znam gde da se smestim. Nisam deo rokabili generacije, već generacije koja prezire junaka našeg doba i veruje da ga nema. Ako ga ima, davno je otišao u neku drugui zemlju, gde je običan čovek koji radi svoj posao, kaže glumac Jerko Marčić u ulozi Oca u ovom komadu.

Uz mnogo smeha, publika je glumce „Kerempuha“ pozdravila burnim aplauzom, a predstavu nagradila ocenom 4,32. Poslednje festivalske večeri nakon dodele Ardaliona domaći ansambl izvešće komad "Kako život" Nine Mitrović u režiji Slavenka Saletovića.

Slađana Vasiljević