Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Junak mog doba: Mali čovek

12 nov

-Junak našeg doba zasigurno je mali čovek. Svi ovi ljudi koji su večeras gledali ovu predstavu su junaci.
Veoma mi je drago da postoje ovakvi festivali da se možemo okupiti. Na JPF-u sam drugi put i vrlo sam počastvovana prijemom ovde, publikom i ovim razgovorima o predstavi, koji su jedinstveni samo za vaš festival. kaže glumica Branka Trlin.

Početak razgovora za Bilten JPF-a, glumica Branka Trlin, kojoj je uloga u „Blue Moon“ – u drugo učešće na JPF-u posle „Metamorfoza“, iskoristila je priliku da govori o tome kako smo se od osamdesetih godina na ovamo zatvorili u svoje ljuske. Okrenuti smo sebi, a nismo otvoreni stvarima i ljudima koji su nam u neposrednoj blizini.

-Sredina osamdesetih u Zagrebu su bile neuporedivo bolje. Bitno je i to što sam ja tada bila mlada, a kada smo mladi sve je puno bolje. Realno gledano u ono vreme u Zagrebu, ali i u celoj Jugoslaviji, studirali su mladi iz svih nesvrstanih zemalja. Danas toga nema. U gradovima su se govorili svi mogući jezici, danas samo engleski, možda i više nego hrvatski. Danas nam samo dolaze turisti, posećuju muzeje, građevine, zanimljivosti, ali to nisu ljudi koji žele ostati kod nas i sa nama graditi neke dublje kontakte. Oni dođu, vide i odu. Tako da otvorenosti nema. U tom smislu osamdesete su bile mnogo drugačije, sa mnogo empatije se živelo nego danas. I mislim da se takve stvari nikada neće vratiti, kaže Branka Trlin.

Bogdan Damnjanović, JPF Bilten

kerempuh
branka trlin