Dokle pogled seže
Ivanov
Moja fabrika

Pozorište kao mesto intelektualnog dejstva

18 nov

-Pozorište treba da bude mjesto ne samo za valorizaciju estetskih pitanja, već i intelektualnog dejstva i te vrste angažmana koje može još više i aktivnije da uključi javnost u razgovor o pozorištu, ocenio je Janko Ljumović, producent i član stručnog žirija, predlažući Direkciji festivala da ubuduće organizuje i tematske razgovore, osim onih koji se odvijaju nakon izvedenih predstava. Svi članovi žirija pohvalili su organizaciju i selekciju ocenjujući da je činjenica da je žiriju falilo nagrada, dobar znak za JPF.

-Koliko nam je vremena bilo potrebno da donesemo odluke i da su samo dve nagrade donete jednoglasno, a ostale većinim glasova, je dobar pokazatelj za festival. Mislim da je ovaj festival još jedanput potvrdio svoju relevantnost. Moram da kažem da je i sam moto festivala “Ko je junak našeg doba?” toliko tačno pogođen i tako duboko problematizuje vreme i otvara pitanje različitih dimenzija stvarnosti u kojima živimo i da je izbor predstava zaista bio u duhu tog naziva, da nas je svih ovih dana provocirao i nastaviće da nas provocira i podstiče na razmišljanje, što mislim da je bitna dimenzija ovih nedelju dana koje smo proveli zajedno. To što je bilo tako teško doneti konačne odluke znači da nam je iskreno falilo nagrada! Zahvaljuem žiriju, domaćinu, medijima i samo napred, rekla je Lenka Udovički, rediteljka, predsednica stručnog žirija osvrćući se na rad žirija i viđene predstave.

-Nadovezala bih se na pitanje i podnaslov festivala “Ko je junak našeg doba” zato što sam primetila da se mnoge predstave direktno obraćaju publici. Tako počinju i “Vrat od stakla” i “Tartif” i “Kavkaski krug kredom” i “Lorencačo”, znači mnoge predstave zovu publiku da postane učesnik predstave ili je bar zovu za svedoka. Drugo što sam primetila to je da imamo obradu klasike na razne načine i pojavila se važna uloga dramaturga, rekla je Dragana Varagić, glumica, članica stručnog žirija.

-Mislim da je kvalitet ovog festivala što ima konceptualni pristup, što selekciju predstava iz četiri pozorišna sistema gradi na promišljenom autorskom konceptu koji ulazi u problemsko-koncepcijski okvir koji je puno teži. U tom nekom čitanju, u ovim vašim i našim odgovorima, koji je podrazumevao duge razgovore jer nam je organizator ponudio “statement” i napravio jasan koncepcijski okvir gde mi zapravo imamo apsolutnu nit u praćenju tih pozorišnih identiteta, stvarnosti, junaka, dilema, strahova, nadanja, vjerovanja, to je onda zapravo aktivistički pristup teatru i to ovaj repertoar pokazuje. Takođe, istakao bih participativnost publike, koja nije dakle samo protokolarna i pasivna već vrlo intenzivna, to dokazuje i taj “incident” koji se desio na jednoj izvedbi, a zapravo svaka predstava je mogla da ima takve reakcije i participaciju koja je režirana, a može biti vrlo spontana. Mislim da je festival nudio i nudi prostor za dijalog i promišljanje. Ja bih, sa ovim iskustvom već druge godine u žiriju, zapravo pozvao i predložio Direkciji festivala da razgovore još više stimuliše, koji nisu samo ti podrazumevajući razgovori nakon predstave. Mislim da selekcija i koncept i ovakve predstave zaslužuju tematske razgovore koji referišu i da pozorište treba da bude mjesto ne samo za valorizaciju estetskih pitanja, već i intelektualnog dejstva i te vrste angažmana koje može još više i aktivnije da uključi javnost u razgovor o pozorištu, rekao je Janko Ljumović, producent, član stručnog žirija.

-Zahvalio bih se organizatorima festivala. Mislim da je ovo značajan festival. Vratio bih se njegovom nazivu, odnosno podnaslovu da je to “festival bez prevoda”. Mislim da je svaka inicijativa koja povezuje prostore u regionu jako važna. Teško mi je da budem kritičan u ovom kontekstu, ali bih voleo da je neka vrsta radikalnijeg političkog teatra više prisutna na ovim prostorima, ali jasno mi je da je selekcija ograničena na ono što se pojavljuje kao ponuda, ocenio je Igor Vasiljev, scenograf, član stručnog žirija.

I dramaturg Slobodan Obradović zahvalio se organizatorima na učešću u žiriju 24. Jugoslovenskog pozorišnog festivala ocenjujući da je značajno pitanje koje je postavio ovogodišnji festival.

Naredne godine Jugoslovenski pozorišni festival slavi prvi veliki jubilej, 25. godina postojanja, čime će zaokružiti četvrt veka organizovanja pozorišnih okupljanja u Užicu najbolje pozorišne produkcije u Srbiji (1996-2006) i u regionu (od 2007. do danas) u kome se govori isti ili sličan jezik za koji nije potreban prevod.

Slađana Vasiljević